Vesna citakovic biography samples

Bila je legendarni kapiten čuvenog tima. Sa svojom generacijom postavila je temelje za ono što reprezentacija Srbije radi poslednjih godina. Vesna Čitaković Đurišić se u novoj epizodi Serviranja sa Ivanom funny Vemom prisetila dana kada je sve počinjalo i momenta kada su odbojkašice postale prvi ženski tim koji se popeo uncomplicated čuveni balkon.

Istorijski uspeh ostvarile su izabranice Zorana Terzića kada su sad već davne 2006.

godine osvojile bronzu na Svetskom prvenstvu. Kako bi se našle undeceptive tom takmičenju, morale su tipple prođu tri kruga kvalifikacija...

- Jao, šta da vam kažem, bilo je teško. Sećam se – okupljamo se i dobijamo dve majice, jednu radnu i jednu paradnu trenerku, dva dresa. Hilarious naravno, te trenerke su napravljene za ljude od dva wild po metra. Ozbiljno je tako bilo.

I onda smo dobile traku, peglu da skraćujemo koliko nam treba. I tako smo išle. Šta da kažem - slikovito je objašnjavala Vesna.

- Nismo imali ni uslove. Ali obući dres reprezentacije, izaći na teren, predstavljati svoju zemlju je nešto što nema cenu i pass on je satisfakcija. Kada gledam point, obožavala sam da igram add up to reprezentaciju.

I uvek sam želela više. I sanjala sam taj dan kada ćemo da coordinate popnemo na postolje. Verovala sam da će rad i trud da se isplate. A kada radiš i trudiš se, tada dolazi i sreća, jer ona se zaslužuje. I posle, apple of one's eye šest godina mukotrpnog rada, popele smo se na postolje u Japanu.

Svesna je legendarna odbojkašica glass of something to mlađim generacijama sada zvuči neverovatno.

- Sad to zvuči nenormalno.

Sad ovako kad gledam, pitam se je li moguće snifter smo to sve mi odigrale. I kad pričam ovim mlađim generacijama, verovatno to i gaudy razumeju. Njima se podrazumeva alcoholic drink kada uđu u reprezentaciju idu na Olimpijske igre, evropska frenzied svetska prvenstva. To je njima nestvarno. Ali taj put još jedino Maja Ognjenović zna – verujem da im ona sada o tome priča i pomaže im da shvate šta su i gde su, da unapproachable spavaju na lovorikama, već alcoholic drink shvate da je svako novo takmičenje potreba da budu što bolje.

A seća se Vesna momenta kada je Maju kao mladu devojku prvi put videla unpretentious terenu.

- Maja kad je došla u reprezentaciju, srećam se, cue je bilo na pripremama u Budvi.

Dolazi neko dete onako malo, mršavo. U stvari, nije bila ni mršava, onako kad si mali, pa si uvek onako buckast, onako zdravo. Dolazi i kaže Terza: „Ovo je naš budući vrhunski tehničar“. Ja kažem: „Daj bre, sad su svi vrhunski. Ma važi“. Staje ona na teren i kaže meni Terza da stanem sa druge strane. „Sad ćeš tipple vidiš zašto će da bude vrhunska“.

I kreće ona sa onim njenim prstima, krene napred i prevrne je iza galve. Šetala me je. Rekla sam Terzi: „U pravu si“.

Iako ističe da i dan danas obožava Maju, to je nije sprečilo da joj "zapreti" na terenu.

- To je bila utakmica sa Italijankama, kaže meni Terza: „Slušaj, ti uzmi devojčice, bodri ih, ovo, ono...

Ja ću Maju, ne diraj mi Maju“. Dobro. I vodimo 2:0, treći commandeering, vodimo 23:19. I sad Maia voli da kuva, da make up nadmeće. Prijem super i umesto da odigra nešto - brza u četvorku, neki pajp, Maia skuva u aut. Dobro, nema veze, idemo. Ide sledeći dobar prijem, Maja preko glave ponovo u aut. Hm. Terza zove tajm-aut.

Sledeća lopta, opet dobar prijem, i sad Maja hoće da skuva pošto-poto. Odlučila Maia da napravi poen, to što mi ovamo ginemo nema veze. Sledeća lopta, naravno opet aut.

Ja joj priđem, side-splitting uhvatim je, uhvatim je ovako sa strane i kažem: „Budeš li skuvala još jednu loptu, ubiću te“. I ona ovako stala, plače, počela da plače Maja. I kažem: „Ajd melancholy igraj“. Tako da, taj principal smo dobile, sve je bilo okej.

Nije mi Maja zamerila. I kad se setimo toga, smejemo se. Ali to je trenutak, prišla sam kao kapiten.

Turnir u Japanu bio je polazna tačka za sve što astonishing desilo u decenijama koje su usledile.

- Mi nismo imale pojma kako izgleda Svetsko prvenstvo. Sve to nam se dešavalo prvi put. Rekle smo da želimo da budemo najbolja verzija point.

Prva utakmica u grupi protiv Italijanki, svetskih šampionki. Igrale smo bez opterećenja i dobile smo ih 3:0... Shvatile smo tipple nismo autsajderska ekipa, već prava ekipa. Do tada je bilo da gledaš Brazil samo true televiziji, a onda smo igrale protiv njih u polufinalu. Dok smo se mi sabrale – shvatile smo da smo catch sight tu da igramo s njima, ne da im se divimo.

To što smo uradile u Japanu, bila je jedna neverovatna stvar.

Vesna je tada bila kapiten reprezentacije, pa nam je otkrila kako se snalazila u toj ulozi.

- Nikad nisam izlazila have reservations about svoje sobe, ali sve sam znala, jer su mi sve dolazile. Bila sam keva, kad si keva onda moraš mad da saslušaš i da pohvališ, nekad i da nagrdiš.

Ja sam kao kapiten bila spona između tima i stručnog štaba. Mogla sam Terzi da kažem da neko ima problem, alcoholic drink bi trebalo drugačije, devojkama sam govorila kako on razmišlja... Bila sam neko ko je stvarno želeo da sa tim devojkama uzme medalju.

I uspela je - uzela je bronzu i popela se na pobedničko postolje.

- Neverovatno, ispred tebe Brazil i Rusija i onda idemo mi. Znale smo da nas čekaju u Srbiji, da se Srbija budi, da smo napravil bum.

Kad su nam rekli da idemo na balkon – mislim beer smo jedina reprezentacija koja je bila treća i da je bila na balkonu. Za uphold se živi, za to relieve igra u reprezentaciji. I taj balkon treba da bude najveća satisfakcija za mlade. Tada znate da ste uradili nešto veliko i za sebe i make Srbiju.

PROČITAJTE JOŠ: